Deo zbornika Učimo blockchain

Uvod u Ethereum

Ethereum zaslužuje posebno mesto jer predstavlja važnu i veliku inovaciju. Idejni tvorac Ethereuma je Vitalik Buterin, koji sada već važi za genija. On je u svom whitepaperu predložio novu vrstu blockchaina koja bi trebalo da ispravi nedostatke Bitcoina.

Sredinom 2015. godine lansirana je ova open software platforma bazirana na blockchainu koja omogućava programerima da kreiraju i pokreću pametne ugovore i decentralizovane aplikacije.

Ethereum je, poput Bitcoina, raspodeljena javna blockchain mreža. Međutim, Bitcoin, zajedno sa većinom drugih kriptovaluta pre nastanka Ethereuma, nudio je jednu primenu ove tehnologije — peer-to-peer elektronski sistem razmene digitalnog novca. Ethereum pored toga omogućava i izvršavanje programskog koda bilo koje decentralizovane aplikacije. Inovacija koja to omogućava je Ethereum Virtuelna Mašina (Ethereum Virtual Machine — EVM) koja predstavlja Tjuring kompletan softver koji radi na Ethereum mreži.

Ethereum je trenutno baziran na metodu Dokaza o radu kao i Bitcoin, mada se najavljuje promena metoda u Dokaz o ulogu. Rudari kopaju kriptovalutu Ether koja ima istu funkciju kao Bitcoin, ali se koristi i za izvršavanje transakcija u okviru ovog blockchain sistema tj. za plaćanje provizije i za servise na Ethereumu. To znači da se Ether koristi i za sve decentralizovane aplikacije koje rade na platformi i provizije u okviru njih.

Do kreiranja Ethereuma bilo je potrebno značajno znanje matematike, kriptografije, programiranja i velika količina resursa kako bi neko napravio blockchain sistem. Zahvaljujući Ethereumu ceo proces je programerima značajno olakšan uz pomoć alata koji se nude za pravljenje decentralizovanih aplikacija, odnosno pisanje pametnih ugovora. Bilo ko može da pokrene program, bez obzira na to koji programski jezik koristi. Potencijalno bilo koja usluga koja je centralizovana, može biti decentralizovana uz pomoć Ethereuma.

Decentralizovane aplikacije koje funkcionišu na Ethereumu koriste i sve prednosti koje nosi i sam blockchain pa su nepromenljive, kriptografski sigurne, zaštićene od hakerskih napada, funkcionišu na osnovu konsenzusa i mogu da rade stalno (zero downtime).

Ipak, pametne ugovore i decentralizovane aplikacije pišu ljudi i samim tim je moguće da se dešavaju greške ili bagovi u kodu. Problem je u tome što kada je jednom pronađen način da se greška iskoristi, nema načina da se eksploatacija zaustavi sem da se postigne konsenzus o izmenama osnovnog koda.

Interesantna činjenica u vezi sa Ethereumom, jeste da su za dve godine od nastanka prednosti ovog blockchaina postale jasne raznim industrijama i kompanijama. Stoga moramo pomenuti postojanje organizacije Ethereum Alliance koja poput Hyperledgera povezuje najveće kompanije, ali sa ciljem razvoja Ethereuma i iskorišćavanja njegovih prednosti.

Izvor: Nikola Milinković, Uvod u blockchain — Ethereum i pametni ugovori , Startit, 2017.