Deo zbornika Učimo algoritme
Linearna pretraga
Linearno (ili sekvencijalno) pretraživanje je zasnovano na ispitivanju redom elemenata niza dok se ne nađe traženi element.
Vremenska složenost algoritma je linearna po dužini niza. Ukoliko se u nizu od n elemenata traži element koji je jednak zadatoj vrednosti (ako su elementi slučajno raspoređeni), u prosečnom slučaju ispituje se n/2, u najboljem 1, a u najgorem n elemenata niza.
Primer: pretraga niza
Funkcija vraća indeks prvog pojavljivanja celog broja x
u nizu a
dužine n
, ili vrednost -1, ako se taj ne pojavljuje:
int linearna_pretraga(int a[], int n, int x) {
int i;
for (i = 0; i < n; i++)
if (a[i] == x)
return i;
return -1;
}
Složenost ove funkcije je O(n), a njena korektnost se dokazuje jednostavno. Česta greška prilikom implementacije linearne pretrage je prerano vraćanje negativne vrednosti:
int linearna_pretraga(int a[], int n, int x) {
int i;
for (i = 0; i < n; i++)
if (a[i] == x)
return i;
else
return -1;
}
Navedena naredba return prouzrokuje prekid rada funkcije tako da implementacija može da prekine petlju već nakon prve iteracije.
Rekurzivna pretraga niza
Linearna pretraga može biti realizovana i rekurzivno. Pozivom linearna_pretraga(a, i, n, x)
nalazi se indeks prvog pojavljivanja elementa x
u nizu a[i, n-1]
. Kako bi se izvršila pretraga celog niza, potrebno je izvršiti poziv linearna_pretraga(a, 0, n, x)
, pri čemu je n
dužina niza.
int linearna_pretraga(int a[], int i, int n, int x) {
if (i == n)
return -1;
if (a[i] == x)
return i;
return linearna_pretraga(a, i+1, n, x);
}
Ukoliko se zadovoljimo pronalaženjem poslednjeg pojavljivanja elementa x
, kod se može dodatno uprostiti.
int linearna_pretraga(int a[], int n, int x) {
if (n == 0)
return -1;
else if (a[n - 1] == x)
return n-1;
else return linearna_pretraga(a, n-1, x);
}
U oba slučaja rekurzivni pozivi su repno rekurzivni. Eliminacijom repne rekurzije u prvom slučaju se dobija prikazana iterativna implementacija. Eliminacijom repne rekurzije u drugom slučaju se dobija:
int linearna_pretraga(int a[], int n, int x) {
int i;
for (i = n; i > 0; i--)
if (a[i - 1] == x)
return i - 1;
return -1;
}
odnosno:
...
for (i = n-1; i >= 0; i--)
if (a[i] == x)
return i;
...
Primer: pretraga strune
Naredna funkcija vraća indeks poslednjeg pojavljivanja zadatog karaktera c
u niski s
ili vrednost -1
, ako se ne pojavljuje:
int string_last_char(char s[], char c) {
int i;
for (i = strlen(s)-1; i >= 0; i--)
if (s[i] == c)
return i;
return -1;
}
Složenost ove funkcije je linearna po dužini niske s a njena korektnost se dokazuje jednostavno.
Primer: traženje najvećeg broja
Naredna funkcija vraća indeks najvećeg elementa među prvih n
elemenata niza a
:
int max(int a[], int n) {
int i, index_max;
index_max = 0;
for(i = 1; i < n; i++)
if (a[i] > a[index_max])
index_max = i;
return index_max;
}
Složenost ove funkcije je O(n) a njena korektnost se dokazuje jednostavno.
Izvor: Predrag Janičić i Filip Marić, PROGRAMIRANJE 2, Osnove programiranja kroz programski jezik C, Matematički fakultet, Beograd, 2017.