Elektronske komponente
Elektronske komponente su delovi koje koristimo u elektronskim projektima. Neke komponente služe za upravljanje tokom struje; na primer, pomoću obrtnog prekidača podešavamo jačinu sijalice. Druge komponente, kao zvučnici, napajaju se elektricitetom. Komponente koje zovemo senzori detektuju nešto (recimo svetlost ili toplotu) i generišu struju da bi se dobio odziv - na primer uključenje ili isključenje alarma.
Pomoću električnih komponenti može da se upravlja elektricitetom. Na primer, prekidač povezuje sijalicu sa izvorom struje. Da bi se sijalica isključila, prekidač prekida električno kolo. Za upravljanje elektricitetom koriste se i otpornici, kondenzatori, diode i tranzistori.
Integrisana kola
Integrisana kola (en. integrated circuits, IC) jesu komponente koje sadrže mnoštvo minijaturnih delova (otpornike, tranzistore, diode). Jedno integrisano obavlja isti rad kao nekoliko pojedinačnih delova.
Audio pojačivač je primer integrisanog kola. Pojačala se koriste za povećanje snage zvučnih signala. Na primer, ako imamo mikrofon, njegov slab izlazni signal propušta se kroz pojačalo da bi mu snaga bila dovoljna za generisanje zvuka u zvučnicima.
Drugi primer integrisanog kola koje se koristi u elektronskim projektima jeste mikrokontroler. On se može programirati da upravlja radom različitih uređaja i aparata, kao što su roboti.
Senzori
Neke komponente generišu struju kada su izložene svetlosti ili zvuku. Tako generisanu struju, zajedno s komponentama za upravljanje elektricitetom, možemo upotrebiti za uključivanje ili isključivanje uređaja kao što su sijalice ili zvučnici.
Detektori kretanja, svetlosni senzori, mikrofoni i temperaturni senzori generišu električni signal kao odgovor na stimulans (pokret, svetlost, zvuk ili temperaturu). Ti signali se mogu upotrebiti za uključivanje ili isključivanje uređaja. Visok nivo signala može da uključi, a nizak nivo signala da isključi uređaj. Na primer, kada neko krene prema vratima vaše kuće, detektor kretanja može da uključi reflektor (ili alarm protiv provalnika).
Na primer, mikrofon generiše signal naizmenične struje, a temperaturni senzor jednosmerne.
Poluprovodnici
U tranzistorima, diodama, svetlećim diodama, integrisanim kolima i mnogim drugim elektronskim uređajima umesto provodnika koriste se poluprovodnici. Poluprovodnik je materijal, kao silicijum, koji ima osobine provodnika i izolatora.
Silicijum je izuzetan hemijski element. U čistom stanju, slabo provodi električnu struju. Međutim, ako mu se dodaju primese - na primer bor ili fosfor - postaje dobar provodnik. Kada se silicijumu doda fosfor, on postaje poluprovodnik tipa n. Kada mu se doda bor, postaje poluprovodnik tipa p. Poluprovodnik tipa n ima više elektrona od čistog poluprovodnika, a poluprovodnik tipa p manje.
Kada se u kristalnoj rešetki silicijuma atomi bora i fosfora nađu jedni do drugih, nastaje pn spoj. Struja kroz pn spoj teče samo u jednom smeru. Diode, koje pretvaraju naizmeničnu struju u jednosmernu, primer su komponente u kojoj postoji pn spoj.
Kada se izloži dejstvu svetlosti, pn spoj generiše električnu struju i ta njegova osobina koristi se pri pravljenju solarnih ćelija. S druge strane, kada kroz pn spoj propustite električnu struju, on emituje svetlost, kao što rade svetleće diode (en. light-emiuing diodes, LED).
U tranzistorima se koriste spojevi u kojima tri susedna područja imaju dodate primese. Na primer, jedan region s fosforom, jedan s borom i još jedan s fosforom, daju npn spoj. U tranzistoru se struja dovodi na srednji region (bazu), čime se omogućava tok struje.
Poluprovodnici su omogućili projektovanje i proizvodnju malih elektronskih uređaja (na primer, ručnih računara i radio-prijemnika).