Multimetar

wiki

Tokom pravljenja ili popravke kola, moramo vršiti određena merenja da bi proverili rade li komponente kako treba. Multimetar je prvi i verovatno jedini merni uređaj koji će nam ikad zatrebati. Pomoću njega možemo ne samo proveriti napon u kolu, već i postoji li negde kratak spoj ili prekinuta veza između komponenti.

Ako električno kolo ne radi, pomoću multimetra možemo ustanoviti koja je komponenta uzrok problema. Možemo izmeriti napon, otpor i struju u različitim tačkama kola. Na primer, ako je napon u jednoj tački 5 volti, a u drugoj neočekivano padne na 0, uzrok problema je negde između te dve tačke.

Delovi multimetra

Glavni elementi tipičnog multimetra su:

• Indikator: Analogni multimetri imaju indikator s nekoliko označenih skala i kazaljku koja pokazuje izmerene vrednosti. Digitalni multimetar ima displej s brojčanim očitavanjem.
• Birač funkcija: Postavite birač u odgovarajući položaj za merenje koje želite da obavite: napon, struja, otpor… Na multimetrima koji nemaju funkciju automatskog biranja opsega, pomoću birača morate izabrati i opseg (maksimalnu vrednost). Ako je podešena maksimalna vrednost veća od najveće vrednosti koju možete da dobijete merenjem tada će merenje biti najpreciznije moguće.
• Priključci za merne kablove: Svaki multimetar ima najmanje dva priključka za merne kablove + (pozitivan) i - (negativan). Neki multimetri imaju i dodatne ulaze za merenje jakih struja (koji su obično označeni slovom A) i specijalna ležišta za ispitivanje tranzistora i kondenzatora.
• Dugme za podešavanje nule: Na analognim multimetrima postoji obrtno dugme kako bi kazaljku postavili tačno na nula oma pre merenja otpornosti. Neki digitalni multimetri imaju dugme koje, kada ga pritisnete, podešava uređaj na nulu.

Preciznost multimetra

Na primer, preciznost multimetra može biti +0,8%. Greška od 0,8 procenata kod napona jednosmerne struje - obično od 5 do 12 volti - iznosi samo oko 0,096 volti. Za kućne elektronske projekte, veća preciznost nije potrebna.

Digitalni multimetri imaju i karakteristiku koja se naziva rezolucija. Broj cifara na displeju određuje najmanju promenu koju multimetar može da prikaže. Većina digitalnih hobi multimetara ima rezoluciju od 3 1/2 cifre (tj. tri pune cifre i jednu koja može biti samo 0 ili 1). Njihov minimalni korak očitavanja je 0,001, pa ne mogu tačno da prikažu vrednosti manje od toga. Rezolucija digitalnog multimetra zavisi i od njegovog analogno-digitalnog pretvarača (ADC). Mnogi hobi multimetri koriste 12-bitni pretvarač, koji prevodi analogni signal u 4096 diskretnih koraka.

Osetljivost je najmanja vrednost koju multimetar može da izmeri.

• Napon: kvalitetni multimetri imaju maksimalnu osetljivost od oko jednog mikrovolta, što je milioniti deo volta. Što je vrednost manja, osetljivost je veća.
• Unutrašnji otpor po voltu: Kvalitetni multimetri imaju maksimalnu osetljivost od oko 20.000 oma po voltu (20 KΩ/V). Što je vrednost u omima veća, to je veća i osetljivost.

Maksimalni opseg

Postoji granica koje multimetri mogu da mere. Ta granica se zove maksimalni opseg. Savremeni multimetri uglavnom imaju manje ili više isti maksimalni opseg za merenje napona, struje i otpornosti. Svaki multimetar koji ima sledeće maksimalne opsege trebalo bi da bude dobar za hobi:

• naizmenični napon: 1000 V
• jednosmerni napon: 500 V
• naizmenična struja: 200 mA (miliampera)
• otpor: 2 MΩ (dva megaoma ili dva miliona oma)

Većina digitalnih multimetara može da meri samo struju jačine do jednog ampera. Tipičan digitalni multimetar ima maksimalan opseg od 200 miliampera. Svaki pokušaj da se izmeri znatno jača struja može izazvati pregorevanje osigurača u multimetru. Ako imate multimetar sa ograničenim opsegom merenja jačine struje, ipak možete meriti jače struje indirektno, koristeći otpornik male otpornosti i velike snage.

Multimetar ukazuje na prekoračenje granice ako je veličina koja se meri prevelika da bi je aparat prikazao. Na digitalnom multimetru se prekoračenje prikazuje kao trepćuća 1 (ili slovima OL - overload/over-limit). Na analognim multimetrima, prekoračenje se prikazuje tako što kazaljka izlazi van skale. Ukazivanje na prekoračenje je često kada se ispituje kontinuitet. To znači da je otpor prevelik da bi ga multimetar registrovao.

Podešavanje multimetra

Pre upotrebe multimetra mora biti pravilno podešen, inače daje pogrešne rezultate merenja. Koraci su sledeći:

1. Uključite multimetar i birač postavite u položaj za merenje otpora (Ω). Ako nema automatsko biranja opsega, postavite na opseg male otpornosti.
2. Priključite oba kabla i sastavite vrhove sondi.
3. Multimetar bi trebalo da pokaže 0 oma ili vrlo blisku vrednost.

Multimetar je kalibrisan ako prikazuje otpor od nula oma kada su sonde spojene. Ako multimetar nema funkciju automatskog podešavanja nule, pritisnite dugme Adjust (ili Zero Adjust). Na analognim multimetrima okrećite dugme Zero Adjust sve dok se kazaljka ne postavi na nulu. Držite sastavljene sonde nekoliko sekundi dok se multimetar automatski ne postavi na nulu.

Redovno proveravajte jesu li sonde čiste. Prljave ili zarđale sonde mogu biti uzrok pogrešnih rezultata merenja. Očistite ih sredstvom za čišćenje elektronskih kontakata. Ako je potrebno, očistite i konektore na samom multimetru.

Takođe, proveravajte napon baterija i zamenite ih kad treba.

Kvalitetni merni kablovi

Merni kablovi koji se dobijaju s jeftinijim multimetrima nisu toliko kvalitetni, pa bi možda trebalo nabaviti bolje. Dobar izbor su spiralni kablovi koji mogu da se rastegnu i do metar dužine.

Standardni kablovi sa šiljatim metalnim pipalicama prikladni su za većinu rutinskih ispitivanja, ali ćete ponekad morati da upotrebite kablove koje imaju štipaljke. Te štipaljke služe za pričvršćivanje sondi kako bi ruke bile slobodne.

Ako ih uz multimetar niste dobili, možete kupiti štipaljke koje se naknadno postavljaju na standardne sonde.

Saveti za bezbednost

Ako ispitujemo visok napon iz gradske mreže nepažljivo korišćenje multimetra može izazvati ozbiljne povrede. Čak i ako ne ispitujemo visoki napon, možemo biti izloženi opasnoj struji ako radimo sa uređajima kao što su radio-prijemnik, stereo uređaj ili video-rikorder. Svi oni imaju u sebi velike elektrolitske kondenzatore koji mogu sadržati desetine ili stotine volti i nakon što je uređaj isključen iz struje.

• Držite prste podalje od sondi multimetra! Ako pipnete provodnik kroz koji prolazi naizmenična struja možete se ozbiljno ozlediti pa čak i poginuti.
• Ne postavljajte sonde naslepo po kolu da bi očitali neku vrednost, već samo na one delove kola koji su vam poznati.
• Držite jednu ruku u džepu. Pričvrstite crnu sondu na uzemljenje, jednom rukom koristite crvenu sondu, a drugu bezbedno držite u džepu.

Vizuelno ispitivanje

Pre upotrebe multimetra, možemo prvo izvršiti vizuelno ispitivanje komponenti. U nekim slučajevima, već na prvi pogled se vidi da je komponenta uništena. Kad komponenta izgleda kao da je spržena, sigurno je pregorela. Ako se neka elektronska komponenta pregreje - obično zbog prejake struje - može da se istopi ili eksplodira. Kada otkrijete spaljenu komponentu, neophodno je da saznate zašto je pregorela kako bi sprečili da se to ponovi.

Oštećene komponente ćete otkriti ako potražite sledeće znake:

• Kod otpornika, pogledajte ima li uočljivo ispupčeno središte, promenjene boje.
• Kod kondenzatora, proverite postoji li ispupčenje na vrhu ili krajevima i curi li nešto (elektrolit).
• Na diodi, tranzistoru ili integrisanom kolu potražite očigledne promene boje na štampanoj ploči.
• Nemojte prevideti komponentu koja se raspala.

Naravno, komponenta može biti oštećena čak i bez vidljivih znakova pregorevanja. Zato vizuelno ispitivanje koristimo samo za pronalaženje očiglednih oštećenja a ne za konačan sud o ispravnosti komponente.

Izbegavajte kontakt sa sirupastom tečnošću iz elektrolitskog kondenzatora. Može da vas opeče. Odmah operite ruke toplom vodom i sapunom ako dodirnete tu tečnost. Ne dozvolite da vam kapne u oči! Ukoliko se to dogodi, dobro isperite oči mlazom vode i zatražite hitnu medicinsku pomoć.