Povezana lista

Lista ili vezana lista (en. linked list) je linearna struktura elemenata u kojoj je redoslijed određen pokazivačima.

Svaki element liste sadrži neki podatak i pokazivač na sledeći element. Poseban značaj ima pokazivač na prvi element liste, koji se često zove i glava liste. Poslednji element sadrži tzv. NULL pokazivač koji označava kraj liste.

Razlika liste i niza

Za razliku od polja (niza), svaki element liste sadrži pokazivač na slijedeći element. Pošto pokazivač sadrži adresu slijedećeg elementa u listi, sukcesivni elementi liste ne moraju biti spremljeni u sukcesivnom nizu memorijskih lokacija. Na taj način fizički redoslijed memorijskih lokacija nema nikakav utjecaj na redoslijed elemenata u listi. Za razliku od niza, vrlo jednostavno je dodavanje i brisanje elemenata iz liste.

Algoritam obilaska

Algoritam operacije “pristupa i obrade” svih elemenata povezane liste (eng. traversing):

Postavi pokazivač na početak
Ponavljaj korake 3 i 4 dok je pokazivač različit od “null”
Pristupi elementu liste i izvrši željenu obradu
Postavi pokazivač na slijedeći element

Dodavanje elemenata

Na slici 5 shematski je prikazano dodavanje elementa u povezanu listu. Prije dodavanja novog elementa čvor A pokazuje na slijedeći čvor B. Nakon umetanja novog čvora između čvorova A i B, čvor A pokazuje na novi čvor N, a čvor N pokazuje na čvor B.

Na sličan način, mijenjanjem lokacije na koju pokazuje pokazivač realizira se i brisanje elementa iz povezane liste.

Implementacija

Povezana lista celih brojeva u C implementira se preko strukture na sledeći način:

typedef struct Element {
    int podatak;
    struct Element *sledeci;
} Element;

Nakon toga kreiramo glavu liste:

Element *glava= NULL;

Ovom naredbom kreira se prazna lista, tako što navedemo da je glava liste NULL pokazivač. Podatak u strukturi može biti različitog tipa, a elementi liste mogu da sadrže i više podataka različitog tipa. Na primer možemo napraviti listu koja sadrži podatke o studentima i ima ime, prezime i broj poena studenta. Ovakva lista implementirala bi se sledećom strukturom:

typedef struct ElementStudent{
    char *ime;
    char *prezime;
    float *brojPoena;
    struct ElementStudent *sledeci;
} ElementStudent;

Ono što je zajedničko za sve povezane liste je da elementi moraju imati pokazivač na sledeći element. Mogu se implementirati mnoge operacije nad listom, kao što su dodavanje elementa, izbacivanje elementa i obilazak liste radi ispisa elemenata, prebrojavanja elemenata ili pronalaska određenog elementa u listi.

Funkcije za rad sa listama koje menjaju sadržaj liste imaju kao ulazni podatak listu, koja je predstavljena kao pokazivač na prvi element liste, a kao rezultat vraćaju pokazivač na prvi element izmenjene liste. Drugi način je da se lista prosledi po referenci, a ne po vrednosti, i onda nemamo povratnu vrednost iz funkcije.

Kod funkcije za dodavanje elementa jedan argument je lista, a drugi element koji se dodaje koji može biti već kreiran i alociran element (čvor) liste ili samo podatak. Ako prosleđujemo samo podatak potrebno je u funkciji alocirati memoriju za novi element liste. Sledi funkcija za dodavanje elementa na početak liste celih brojeva:

Element* dodajNaPocetak(Element *glava, int broj){
    Element *novi = (Element*)malloc(sizeof(Element));
    novi->podatak = broj;
    novi->sledeci = glava;
    glava = novi;
    return glava;
}

Pošto se u ovoj funkciji prosleđuje samo podatak, prilikom dodavanja novog elementa u funkciji potrebno je alocirati memorijski prostor za novi element, u ovom primeru koristi se funkcija malloc. Zatim se tom elementu dodeljuju vrednosti, prosleđeni parametar kao podatak, a pokazivač na sledeći element je u stvari pokazivač na početak liste. Ostaje još da se pokazivač na glavu liste prebaci na novi element (jer dodajemo na početak) i da se tako dobijena nova lista vrati kao rezultat funkcije. Štampanje liste podrazumeva obilazak svakog elementa liste i ispis podatka za svaki element:

void stampaj(Element *glava){
    Element *tekuci = glava;
    while (tekuci != NULL){
        printf("%d, ", tekuci->podatak);
        tekuci = tekuci->sledeci;
    }
}

Većina operacija sa listama se može implementirati i rekurzivno. Bazni slučaj za izlazak iz rekurzije je prazna lista, a rekurzivni korak je prelazak na sledeći element. Funkcija za štampanje se rekurzivno može implementirati na sledeći način:

void stampajRek(Element *glava){
    if (glava == NULL)
        return;
    else {
        printf("%d ", glava->podatak);
        stampajRek(glava->sledeci);
    }
}

Literatura

N. Pavković, D. Marjanović, N. Bojčetić, Programiranje i algoritmi II, Zagreb, 2005.
Uvod u programiranje - Računarski fakultet, Dinamičke strukture podataka